INDEX_KVALITETA_DIGITALNOG_ZIVOTA_247755342e

Ako se sećate našeg bloga od prošle godine, znate da smo vam pisali o Indeksu kvaliteta digitalnog života i gde se prošle godine nalazila BIH na globalnom i evropskom nivou.

Holandska kompanija Surfshark objavila je ovogodišnje rezultate istraživanja pod nazivom “Indeks kvaliteta digitalnog života 2023”. U istraživanju je učestvovala 121 zemlja sveta, četiri zemlje više nego prošle godine, a rangiranje se vršilo prema sledećih 5 faktora:

  • pristupačnost interneta
  • kvalitet interneta
  • elektronska infrastruktura
  • elektronska sigurnost i
  • elektronska vlada/uprava.

Naši rezultati

Prošle godine, nalazili smo se na 80. mestu na svetskoj listi i bili 38. od ukupno 38 zemalja na listi evropskih zemalja, dakle poslednji.
Hajde da pogledamo šta Surfshark istraživanje kaže za ovu godinu.

 

Screenshot 2023-11-21 at 20.34.11.png

 

Kao što iz prikaza možete videti, naš standard ne  samo da se ne povećava, već smo uspeli da nazadujemo u gotovo svim kategorijama osim jedne, gde beležimo samo stagnaciju, a to je pristupačnost interneta. Internet nam nije poskupeo, ali zato među svim ostalim faktorima imamo ozbiljan pad. Činjenica da smo 2020.godine po kvalitetu bili na 46. mestu, prošle na 78. a ove na 100. mestu je jako ozbiljna i zabrinjavajuća u vreme kad je digitalizacija uzela maha i kad se ogroman broj poslova više ne može ni zamisliti bez interneta. 


Evo kako izgleda kada uporedimo stanje kod nas sa globalnim prosekom:

 

Screenshot 2023-11-21 at 21.19.05.png
 

Mobilni internet kod nas manje je pristupačan nego u proseku na globalnom nivou za razliku od širokopojasnog koji je kod nas pristupačan više nego u proseku. Stabilnost i brzina mobilnog i širokopojasnog interneta kod nas su niže nego u proseku, kao i njihov rast. Ono što vas možda neće začuditi, iako nam je spremnost mreže niža nego u proseku, to nas ne sprečava da je koristimo više nego što se u proseku koristi. Sybersecurity nam je daleko niži, a zaštita podataka je otprilike oko proseka.

Da pogledamo i šta se dešava kod komšija.

Zemlje regiona


Screenshot 2023-11-21 at 20.46.51.png

 

I ove godine, kao i prethodne, Srbija, Crna Gora i Hrvatska imaju globalno bolje rezultate nego mi.
- Lokalno gledano, Hrvatska je u odnosu na prethodnu godinu napredovala samo u domenu pristupačnosti interneta, a u svim ostalim domenima ima pad, kao i mi. Oni su sa 31.mesta prošle godine, ove godine pali na 36. mesto na svetskom nivou, a na nivou Evrope nalaze se na 27. mestu od ukupno 38.
- Srbija takođe ima napredak u domenu elektronske vlade/upave, a u svim ostalim beleži pad, tako da je sa prošlogodišnjeg 48.mesta na globalnoj listi, ove godine dva mesta niže, na 50. Najveći pad, za čak 19 mesta, beleži se u domenu pristupačnosti interneta.
- Crna Gora, kao i Srbija, pala je za dva mesta na svetskoj listi, i nalaze se na 77.mestu a ono što je zanimljivo je da beleže progres u domenu elektronske vlade/uprave, elektronske infrastrukture i kvaliteta interneta u odnosu na prošlu godinu, a pad u ostalim.

Top 10

Kada posmatramo top 10 zemalja, i tu su se stvari menjale u odnosu na prethodnu godinu.
Izrael, Švedsku, Holandiju, Japan, UK i Južnu Koreju zamenile su Luksemburg, Španija, Estonija, Austrija, Švajcarska i Singapur, i sada lista izgleda ovako:

 

top 10 2023.png
 

Francuska, Finska i Danska nalaze se na prva tri mesta.

Indeks pristupačnosti interneta uzima u obzir vreme provedeno radeći kako bi se mogao priuštiti najjeftiniji mobilni i najjeftiniji širokopojasni internet.

Pred vama se nalazi prikaz top 10 zemalja po faktoru pristupačnosti, odnosno prostije rečeno - evo gde ćete naći najjeftiniji internet:

 

Screenshot 2023-11-21 at 21.48.32.png
 

A kako svi znamo da ovo ipak nije presudno prilikom izbora zemlje odakle možemo da frilensamo, i da smo spremni i da damo više novca na internet samo da bismo neometano mogli da radimo, hajde da pogledamo zemlje koje su najbolje rangirane po kvalitetu interneta

 

Screenshot 2023-11-21 at 21.52.22.png
 

Ako to suzimo na samo evropske zemlje, prvih deset mesta zauzimaju sledeće: Francuska, Švajcarska, Španija, Rumunija,  Holandija, Letonija, Poljska, Litvanija, Finska i Švedska.


Globalno, internet postaje pristupačniji. U poređenju s prošlom godinom, ljudima je potrebno 11% manje vremena (42 minuta) da bi mogli priuštiti fiksni širokopojasni internet u 2023. Mobilni internet takođe postaje pristupačniji - ljudima je potrebno 26% manje vremena (41 minut) nego što je bilo u 2022.

 

dql23-global-2.png

 

Još mnogo zanimljivosti na ovu temu, kao i svih detalja o zemljama koje su učestvovale u istraživanju, možete pogledati na https://surfshark.com/dql2023 i uporediti. Bilo da ste znatiželjni ili planirate da otputujete u negde i frilensate sa nekog novog mesta, dobro upoznajte kakav je kvalitet digitalnog života u zemlji koja vam je interesanta.

Što se BIH tiče, ovogodišnji zaključak ništa se ne razlikuje u odnosu na onaj iz prethodne godine. I dalje smo poslednji u Evropi,  što znači - prostora za napredak je mnogo. Poboljšanje digitalnog života na nivou države esencijalno je radi unapređenja ekonomske konkurentnosti, pristupa obrazovanju i informacijama, efikasnosti javnih usluga. Sve ovo podstiče inovacije, povećava konkurentnost radne snage i doprinosi opštem ekonomskom razvoju, čineći društvo inkluzivnijim i otpornijim na izazove digitalnog doba i zato se na ovo mora obratiti pažnja i uložiti maksimalan trud za unapređenje.

BIH - probudi se!