Ako se sećate našeg bloga od prošle godine, znate da smo vam pisali o Indeksu kvaliteta digitalnog života i gde se prošle godine nalazila BIH na globalnom i evropskom nivou.

Holandska kompanija Surfshark objavila je ovogodišnje rezultate istraživanja pod nazivom “Indeks kvaliteta digitalnog života 2023”. U istraživanju je učestvovala 121 zemlja sveta, četiri zemlje više nego prošle godine, a rangiranje se vršilo prema sledećih 5 faktora:

• pristupačnost interneta
• kvalitet interneta
• elektronska infrastruktura
• elektronska sigurnost i
• elektronska vlada/uprava.

Naši rezultati

Prošle godine, nalazili smo se na 80. mestu na svetskoj listi i bili 38. od ukupno 38 zemalja na listi evropskih zemalja, dakle poslednji.
Hajde da pogledamo šta Surfshark istraživanje kaže za ovu godinu.

Kao što iz prikaza možete videti, naš standard ne  samo da se ne povećava, već smo uspeli da nazadujemo u gotovo svim kategorijama osim jedne, gde beležimo samo stagnaciju, a to je pristupačnost interneta. Internet nam nije poskupeo, ali zato među svim ostalim faktorima imamo ozbiljan pad. Činjenica da smo 2020.godine po kvalitetu bili na 46. mestu, prošle na 78. a ove na 100. mestu je jako ozbiljna i zabrinjavajuća u vreme kad je digitalizacija uzela maha i kad se ogroman broj poslova više ne može ni zamisliti bez interneta. 

Evo kako izgleda kada uporedimo stanje kod nas sa globalnim prosekom:

Mobilni internet kod nas manje je pristupačan nego u proseku na globalnom nivou za razliku od širokopojasnog koji je kod nas pristupačan više nego u proseku. Stabilnost i brzina mobilnog i širokopojasnog interneta kod nas su niže nego u proseku, kao i njihov rast. Ono što vas možda neće začuditi, iako nam je spremnost mreže niža nego u proseku, to nas ne sprečava da je koristimo više nego što se u proseku koristi. Sybersecurity nam je daleko niži, a zaštita podataka je otprilike oko proseka.

Da pogledamo i šta se dešava kod komšija.

Zemlje regiona

I ove godine, kao i prethodne, Srbija, Crna Gora i Hrvatska imaju globalno bolje rezultate nego mi.
- Lokalno gledano, Hrvatska je u odnosu na prethodnu godinu napredovala samo u domenu pristupačnosti interneta, a u svim ostalim domenima ima pad, kao i mi. Oni su sa 31.mesta prošle godine, ove godine pali na 36. mesto na svetskom nivou, a na nivou Evrope nalaze se na 27. mestu od ukupno 38.
- Srbija takođe ima napredak u domenu elektronske vlade/upave, a u svim ostalim beleži pad, tako da je sa prošlogodišnjeg 48.mesta na globalnoj listi, ove godine dva mesta niže, na 50. Najveći pad, za čak 19 mesta, beleži se u domenu pristupačnosti interneta.
- Crna Gora, kao i Srbija, pala je za dva mesta na svetskoj listi, i nalaze se na 77.mestu a ono što je zanimljivo je da beleže progres u domenu elektronske vlade/uprave, elektronske infrastrukture i kvaliteta interneta u odnosu na prošlu godinu, a pad u ostalim.

Top 10

Kada posmatramo top 10 zemalja, i tu su se stvari menjale u odnosu na prethodnu godinu.
Izrael, Švedsku, Holandiju, Japan, UK i Južnu Koreju zamenile su Luksemburg, Španija, Estonija, Austrija, Švajcarska i Singapur, i sada lista izgleda ovako:

Francuska, Finska i Danska nalaze se na prva tri mesta.

Indeks pristupačnosti interneta uzima u obzir vreme provedeno radeći kako bi se mogao priuštiti najjeftiniji mobilni i najjeftiniji širokopojasni internet.

Pred vama se nalazi prikaz top 10 zemalja po faktoru pristupačnosti, odnosno prostije rečeno - evo gde ćete naći najjeftiniji internet:

A kako svi znamo da ovo ipak nije presudno prilikom izbora zemlje odakle možemo da frilensamo, i da smo spremni i da damo više novca na internet samo da bismo neometano mogli da radimo, hajde da pogledamo zemlje koje su najbolje rangirane po kvalitetu interneta

Ako to suzimo na samo evropske zemlje, prvih deset mesta zauzimaju sledeće: Francuska, Švajcarska, Španija, Rumunija,  Holandija, Letonija, Poljska, Litvanija, Finska i Švedska.

Globalno, internet postaje pristupačniji. U poređenju s prošlom godinom, ljudima je potrebno 11% manje vremena (42 minuta) da bi mogli priuštiti fiksni širokopojasni internet u 2023. Mobilni internet takođe postaje pristupačniji - ljudima je potrebno 26% manje vremena (41 minut) nego što je bilo u 2022.

Još mnogo zanimljivosti na ovu temu, kao i svih detalja o zemljama koje su učestvovale u istraživanju, možete pogledati na https://surfshark.com/dql2023 i uporediti. Bilo da ste znatiželjni ili planirate da otputujete u negde i frilensate sa nekog novog mesta, dobro upoznajte kakav je kvalitet digitalnog života u zemlji koja vam je interesanta.

Što se BIH tiče, ovogodišnji zaključak ništa se ne razlikuje u odnosu na onaj iz prethodne godine. I dalje smo poslednji u Evropi,  što znači - prostora za napredak je mnogo. Poboljšanje digitalnog života na nivou države esencijalno je radi unapređenja ekonomske konkurentnosti, pristupa obrazovanju i informacijama, efikasnosti javnih usluga. Sve ovo podstiče inovacije, povećava konkurentnost radne snage i doprinosi opštem ekonomskom razvoju, čineći društvo inkluzivnijim i otpornijim na izazove digitalnog doba i zato se na ovo mora obratiti pažnja i uložiti maksimalan trud za unapređenje.

BIH - probudi se!